Zahtevi da "siromaštvo postane istorija", i odgovori onih na vlasti, vrte se oko novca: manje dugova, slobodnija i poštenija trgovina, više pomoći. Retko ćete čuti nekog ko ima pristup mikrofonu da izgovori reč “zemlja". Razlog je što ekonomisti definišu bogatstvo i pravdu u terminima pristupa tržištu. Političari ponavljaju isto za ekonomistima zato što je ljude koji su više zavisni o tržištu moguće sigurnije uvezati u fiskalnu i političku hijerarhiju. Dostupnost zemljišta nije samo pretnja za elite koje poseduju zemlju – to je pretnja religiji neograničenog ekonomskog rasta i strukturi vlasti koja na tome počiva.


Tržište (koliko god da to izgleda atraktivno) je izgrađeno na obećanjima: jedino bogatstvo je zemlja. Svako ko ima zemlju dostupni su mu energija, voda, ishrana, sklonište, lečenje, mudrost, preci i grobno mesto…


Zemlja je, ipak, više nego samo orman sa alatom, jer za sve što nam daje ona diktira uslove; i ti uslovi se menjaju od mesta do mesta. To je ono čime poljoprivreda rađa ljudsku kulturu; a raznovrsnost kultura, kao i biološka raznovrsnost, cveta u postovanju uslova koje nameće zemlja. Prva i neizbežna posledica globalnog tržišta je da isčupa i razori ljudsku kulturu koja je zasnovana na zemlji. Konačno i neizbežno dostignuće globalnog tržista bez korena biće da razori samo sebe.



U sve više suženom svetu, nateranom da podržava ubrzanje točkova industrije, zemlja i njeni resursi su pred sve većim izazovima. Šest milijardi ljudi (danas već sedam) bore se da steknu zemlju za mnoštvo međusobno sukobljenih potreba: zemljište za proizvodnju hrane, za skupljanje vode, za energiju, za drvo, za upijanje ugljendioksida, za stanovanje, za životinje, za rekreaciju, za investiranje. Zemljišna politika – ko ga poseduje, ko kontoliše i kome je dostupno – je danas važnije nego ikad, iako možda tako ne izgleda iz površnog čitanja medija i vladine politike.


Rimsko carstvo je palo; Sovjetska imperija se raspala; zvezde i štrafte blede na Zapadu. Ništa u istoriji nije zauvek, osim geografije. Kapitalizam je samo prevara poverenjem, zaslepljujuće zdanje izgrađeno na obećanjima. Ono bi moglo da opstane duže nego što neki od nas predviđaju, ali kada se sruši, jedino što će ostati je zemlja.





Tekst preuzet sa https://www.thelandmagazine.org.uk/